Конзервација архивске грађе Дуборвачког архива и Хиландарске збирке

Објављено Постављено у Центар за превентивну конзервацију

Пројекат: Конзервација архивске грађе Дуборвачког архива и Хиландарске збирке

Трајање пројекта: 2014-2016

Носилац пројекта: Архив САНУ

Конзерватори: Вељко Џикић, Милош Јеленић, Јелена Килибарда

Први заједнички подухват, на основу Протокола о сарадњи између Централног института за конзервацију из Београда и Српске академије наука и уметности (Бр. 1/171 од 18.10.2013. год.), остварен је са Архивом САНУ, и то на конзервацији збирке микрофилмова. У новембру 2013. године, урађено је снимање стања свих микрофилмова који се чувају у САНУ, на основу којег су сачињене Препоруке за одлагање и чување микрофилмова из Архива САНУ. У овом документу су предложене активности усмерене на побољшање дугорочног чувања свих облика микрофилмске грађе, док је приоритет стављен на микрофилмове задарског архива из Архива у Сремским Карловцима, због стања у којем су се филмови налазили.

Грађа је била смештена у картонским кутијама, док је сваки микрофилм био смештен у чврстим пластичним кутијицама које су биле одлично заптивене. На основу визуелног прегледа помоћу поларизујућих филмова, и на основу карактеристичног мириса продуката пропадања, закључено је да је подлога на бази ацетата целулозе. Филмови су, осим прљавштине, имали јасне трагове заразе микроорганизмима, због чега је ангажована и проф. др Милица Љаљевић Грбић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, која је извршила узорковање за миколошку анализу са 5 одабраних микрофилмова, и то методом адхезивне траке и методом стерилних брисева. Резултати су показали присуство осмофилне микромицете Аспергиллус глауцус групе, док је АТП биолуминисценцијом утврђено одсуство, односно, веома ниска метаболичка активност.

На основу прикупљених информација, одлучено је да се спроведе механичко уклањање биолошких остатака неактивне гљивичне инфекције, затим чишћење микрофилмова изопропил алкохолом и коначно рекондиционирање филмова, које подразумева намотавање филмова на калемове (који их нису имали), куповина и постављање папирних тракица са кончићем (против одмотавања филмова) и препакивање филмова у нове кутијице и кутије направљење од МицроЦхамбер материјала. Последња фаза је и најбитнија за дугорочно чување микрофилмова јер картонска амбалажа, не само да пропушта испарења сирћетне киселине, спречавајући њихову повећану концентрацију (која се ствара у добро заптивеним кутијицама), већ и материјал од којег је направљена апсорбује поменута штетна испарења.

С друге стране, микрофилмови из дубровачког архива су рађени на полиестерској бази и били су у одличном стању. За разлику од задарског архива, микрофилмови из Дубровачког архива су смештени у металне кутијице које не дихтују најбоље, па је највећи проблем била запрљаност филмова, који су били предвиђени за дигитализацију. Стога је, у оквиру пројекта конзервације архивске грађе Дубровачког архива (реализован током 2015. године), било предвиђено само чишћење филмова (без замене амбалазе), али и замена кутија Хиландарске збирке и осталих, нарочито, ацетатних филмова и ролни кино-филма, и остала опрема за смештај исечених филмова и другог материјала.

Чишћење је вршено изопропил алкохолом, а осим замене пластичних кутијица са картонским, за дугорочно чување ацетатних филмова набављен је и замрзивач и зип кесице потребне за безбедно замрзавање и одмрзавање филмске грађе. Чување ацетатних филмова на ниским температурама је једини начин дугорочне конзервације, али се препоручује само када не постоји велика потреба за консултацијом микрофилмова, па је најбоље ове најугроженије филмове одложити у замрзивач након процеса дигитализације.

На крају, треба напоменути да је конзервација филмске грађе, као и свих културних добара уопште, континуалан процес, који се наставља и након ова два пројекта конзервације, максималним ангажовањем на постизању што бољих услова конзервације, било да се ради о катастрофалним (пожар, поплава, крађа) или кумулативним факторима пропадања (загађивачи, неадекватна температура и релативна влажност, инсекти и микроорганизми).