Centar za preventivnu konzervaciju

Konzervacija arhivske građe Duborvačkog arhiva i Hilandarske zbirke

Projekat: Konzervacija arhivske građe Duborvačkog arhiva i Hilandarske zbirke

Trajanje projekta: 2014-2016

Nosilac projekta: Arhiv SANU

Konzervatori: Veljko Džikić, Miloš Jelenić, Jelena Kilibarda

Prvi zajednički poduhvat, na osnovu Protokola o saradnji između Centralnog instituta za konzervaciju iz Beograda i Srpske akademije nauka i umetnosti (Br. 1/171 od 18.10.2013. god.), ostvaren je sa Arhivom SANU, i to na konzervaciji zbirke mikrofilmova. U novembru 2013. godine, urađeno je snimanje stanja svih mikrofilmova koji se čuvaju u SANU, na osnovu kojeg su sačinjene Preporuke za odlaganje i čuvanje mikrofilmova iz Arhiva SANU. U ovom dokumentu su predložene aktivnosti usmerene na poboljšanje dugoročnog čuvanja svih oblika mikrofilmske građe, dok je prioritet stavljen na mikrofilmove zadarskog arhiva iz Arhiva u Sremskim Karlovcima, zbog stanja u kojem su se filmovi nalazili.

Građa je bila smeštena u kartonskim kutijama, dok je svaki mikrofilm bio smešten u čvrstim plastičnim kutijicama koje su bile odlično zaptivene. Na osnovu vizuelnog pregleda pomoću polarizujućih filmova, i na osnovu karakterističnog mirisa produkata propadanja, zaključeno je da je podloga na bazi acetata celuloze. Filmovi su, osim prljavštine, imali jasne tragove zaraze mikroorganizmima, zbog čega je angažovana i prof. dr Milica Ljaljević Grbić sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je izvršila uzorkovanje za mikološku analizu sa 5 odabranih mikrofilmova, i to metodom adhezivne trake i metodom sterilnih briseva. Rezultati su pokazali prisustvo osmofilne mikromicete Aspergillus glaucus grupe, dok je ATP bioluminiscencijom utvrđeno odsustvo, odnosno, veoma niska metabolička aktivnost.

Na osnovu prikupljenih informacija, odlučeno je da se sprovede mehaničko uklanjanje bioloških ostataka neaktivne gljivične infekcije, zatim čišćenje mikrofilmova izopropil alkoholom i konačno rekondicioniranje filmova, koje podrazumeva namotavanje filmova na kalemove (koji ih nisu imali), kupovina i postavljanje papirnih trakica sa končićem (protiv odmotavanja filmova) i prepakivanje filmova u nove kutijice i kutije napravljenje od MicroChamber materijala. Poslednja faza je i najbitnija za dugoročno čuvanje mikrofilmova jer kartonska ambalaža, ne samo da propušta isparenja sirćetne kiseline, sprečavajući njihovu povećanu koncentraciju (koja se stvara u dobro zaptivenim kutijicama), već i materijal od kojeg je napravljena apsorbuje pomenuta štetna isparenja.

S druge strane, mikrofilmovi iz dubrovačkog arhiva su rađeni na poliesterskoj bazi i bili su u odličnom stanju. Za razliku od zadarskog arhiva, mikrofilmovi iz Dubrovačkog arhiva su smešteni u metalne kutijice koje ne dihtuju najbolje, pa je najveći problem bila zaprljanost filmova, koji su bili predviđeni za digitalizaciju. Stoga je, u okviru projekta konzervacije arhivske građe Dubrovačkog arhiva (realizovan tokom 2015. godine), bilo predviđeno samo čišćenje filmova (bez zamene ambalaze), ali i zamena kutija Hilandarske zbirke i ostalih, naročito, acetatnih filmova i rolni kino-filma, i ostala oprema za smeštaj isečenih filmova i drugog materijala.

Čišćenje je vršeno izopropil alkoholom, a osim zamene plastičnih kutijica sa kartonskim, za dugoročno čuvanje acetatnih filmova nabavljen je i zamrzivač i zip kesice potrebne za bezbedno zamrzavanje i odmrzavanje filmske građe. Čuvanje acetatnih filmova na niskim temperaturama je jedini način dugoročne konzervacije, ali se preporučuje samo kada ne postoji velika potreba za konsultacijom mikrofilmova, pa je najbolje ove najugroženije filmove odložiti u zamrzivač nakon procesa digitalizacije.

Na kraju, treba napomenuti da je konzervacija filmske građe, kao i svih kulturnih dobara uopšte, kontinualan proces, koji se nastavlja i nakon ova dva projekta konzervacije, maksimalnim angažovanjem na postizanju što boljih uslova konzervacije, bilo da se radi o katastrofalnim (požar, poplava, krađa) ili kumulativnim faktorima propadanja (zagađivači, neadekvatna temperatura i relativna vlažnost, insekti i mikroorganizmi).