Центар за превентивну конзервацију

Процена вредности културног наслеђа

Руководилац пројекта и сарадник: Наталија Ћосић, МА

Сарадници на пројекту: Весна Живковић МА и Александра Николић МА

Вишегодишњи пројекат Процена вредности културног наслеђа је фокусиран на истраживање процене улоге вредности и механизама на којима почивају процеси одлучивања у конзервацији и управљању наслеђем, с акцентом на анализу концепта вредности у различитим професионалним и друштвеним контекстима у Републици Србији. Пројекат је осмишљен као вишегодишњи, чији је крајњи циљ креирање “отвореног“ модела за процену улоге вредности у конзервацији, као и серије публикација које се баве темом процене и улоге вредности наслеђа, а који ће бити у складу са савременим стандардима и токовима у области конзервације.

Проблематика вредности културне баштине представља комплексно поље истраживања. Питање вредности и заштите културног наслеђа блиско је повезано са различитим сегментима конзервације – управљањем наслеђа, доношењем дугорочних одлука о мерама заштите и оправданости очувања одређених предмета или објеката, начину спровођења конзерваторског третмана итд. С једне стране из разлога разноликости природе и извора вредности – друштвени, културни, научни, економски, политички и други), и с друге због контекстуалних фактора који их обликују – различите друштвене околности, економски аспекти, културни трендови, као и чињенице да се неке вредности преклапају или су међусобно конкурентне. Истраживање је додатно отежано чињеницом да су вредности активни фактори, односно да процес производње вредности има и повратни утицај на подручја из којих настаје.

Посматрано локално, на територији Републике Србије, област изучавања, критичког осврта и методологије процене вредности у области културног и природног наслеђа је у зачетку. Последица тренутног стања је неусклађеност или недоволјна упућеност на постојеће савремене стандарде који се примењују у домену конзервације културног наслеђа у Европи и шире, а чија методологија узима у обзир различите факторе који имају важну улогу у разматрању улоге вредности у професионалном и друштвеном окружењу.

Приступ овом истраживању ослања се на концепт  ауторизованог диксурса наслеђа, који област наслеђа посматра као као дискурс експертских вредности и знања о културном наслеђу. Он је манифестован кроз различите професионалне смернице и стандарде, бирократске протоколе, упутства за коришћење, процедуре конзервације и реконструкције културног наслеђа, али и ефекте презентације и коришћења наслеђа. У складу са тим, истраживање је засновано на дискурзивној анализи и деконструкцији концепта вредности у стручним и научним оквирима. Анализа је стога најпре била усмерена на постојећа професионална докумена који уоквирују област конзеравције културног наслеђа као вид ширег дискурса наслеђа, законодавна акта, као и резултате различитих истраживачких пројеката. Поред тога, још једна од области истраживања односила се на теоријски оквир за разумевање научне валоризације археолошког наслеђа, којим механизмима оно постаје део ширих културних и друштвених вредности, као и како ови фактори утичу на конзервацију ове врсте наслеђа.  Следећа област истраживања односила се и на анализу особина вредности наслеђа у контексту културне трансмисије, с фокусом на поређење процеса трансмисије различитих врста културних информација – вредности, знања, понашања и начина на који се те разлике одражавају на продукцију артефаката.

Даље истраживање у области куративне конзервације ће обухватити  анализу процеса одлучивања током конзервације-рестаурације у  односу на процењене и одређене вредности предмета. Циљ ове анализе јесте разумевање на који начин, у односу на вредносно поље предмета, постојећи професионални оквири и одлуке, одређују шта у процесу конзервације-рестаурације подлеже променама, шта је прихватлјиви губитак, а шта мора остати „исто“. С друге стране, у области превентивне конзервације која је усмерена на процену и предлагање одговарајућих мера за чување и коришћење наслеђа, током будућих снимања стања примениће се методологија процене ризика, коришћењем постојећих различитих истраживачких алата попут Quick Scan, ABC скала процене итд. Циљ примене ове методологије јесте анализа локалних музејских контекста конзервације наслеђа и потреба у  домену управљања збиркама. Резултати истраживања ће бити коришћени у циљу остваривања дугорочног циља.

СЛИКА 1 – Истраживачка матрица за анализу улоге вредности у конзервацији

 

СЛИКА 2 – Приказ циклуса одређивања вредности културног наслеђа