Centar za preventivnu konzervaciju

Procena vrednosti kulturnog nasleđa

Rukovodilac projekta i saradnik: Natalija Ćosić, MA

Saradnici na projektu: Vesna Živković MA i Aleksandra Nikolić MA

Višegodišnji projekat Procena vrednosti kulturnog nasleđa je fokusiran na istraživanje procene uloge vrednosti i mehanizama na kojima počivaju procesi odlučivanja u konzervaciji i upravljanju nasleđem, s akcentom na analizu koncepta vrednosti u različitim profesionalnim i društvenim kontekstima u Republici Srbiji. Projekat je osmišljen kao višegodišnji, čiji je krajnji cilj kreiranje “otvorenog“ modela za procenu uloge vrednosti u konzervaciji, kao i serije publikacija koje se bave temom procene i uloge vrednosti nasleđa, a koji će biti u skladu sa savremenim standardima i tokovima u oblasti konzervacije.

Problematika vrednosti kulturne baštine predstavlja kompleksno polje istraživanja. Pitanje vrednosti i zaštite kulturnog nasleđa blisko je povezano sa različitim segmentima konzervacije – upravljanjem nasleđa, donošenjem dugoročnih odluka o merama zaštite i opravdanosti očuvanja određenih predmeta ili objekata, načinu sprovođenja konzervatorskog tretmana itd. S jedne strane iz razloga raznolikosti prirode i izvora vrednosti – društveni, kulturni, naučni, ekonomski, politički i drugi), i s druge zbog kontekstualnih faktora koji ih oblikuju – različite društvene okolnosti, ekonomski aspekti, kulturni trendovi, kao i činjenice da se neke vrednosti preklapaju ili su međusobno konkurentne. Istraživanje je dodatno otežano činjenicom da su vrednosti aktivni faktori, odnosno da proces proizvodnje vrednosti ima i povratni uticaj na područja iz kojih nastaje.

Posmatrano lokalno, na teritoriji Republike Srbije, oblast izučavanja, kritičkog osvrta i metodologije procene vrednosti u oblasti kulturnog i prirodnog nasleđa je u začetku. Posledica trenutnog stanja je neusklađenost ili nedovoljna upućenost na postojeće savremene standarde koji se primenjuju u domenu konzervacije kulturnog nasleđa u Evropi i šire, a čija metodologija uzima u obzir različite faktore koji imaju važnu ulogu u razmatranju uloge vrednosti u profesionalnom i društvenom okruženju.

Pristup ovom istraživanju oslanja se na koncept  autorizovanog diksursa nasleđa, koji oblast nasleđa posmatra kao kao diskurs ekspertskih vrednosti i znanja o kulturnom nasleđu. On je manifestovan kroz različite profesionalne smernice i standarde, birokratske protokole, uputstva za korišćenje, procedure konzervacije i rekonstrukcije kulturnog nasleđa, ali i efekte prezentacije i korišćenja nasleđa. U skladu sa tim, istraživanje je zasnovano na diskurzivnoj analizi i dekonstrukciji koncepta vrednosti u stručnim i naučnim okvirima. Analiza je stoga najpre bila usmerena na postojeća profesionalna dokumena koji uokviruju oblast konzeravcije kulturnog nasleđa kao vid šireg diskursa nasleđa, zakonodavna akta, kao i rezultate različitih istraživačkih projekata. Pored toga, još jedna od oblasti istraživanja odnosila se na teorijski okvir za razumevanje naučne valorizacije arheološkog nasleđa, kojim mehanizmima ono postaje deo širih kulturnih i društvenih vrednosti, kao i kako ovi faktori utiču na konzervaciju ove vrste nasleđa.  Sledeća oblast istraživanja odnosila se i na analizu osobina vrednosti nasleđa u kontekstu kulturne transmisije, s fokusom na poređenje procesa transmisije različitih vrsta kulturnih informacija – vrednosti, znanja, ponašanja i načina na koji se te razlike odražavaju na produkciju artefakata.

Dalje istraživanje u oblasti kurativne konzervacije će obuhvatiti  analizu procesa odlučivanja tokom konzervacije-restauracije u  odnosu na procenjene i određene vrednosti predmeta. Cilj ove analize jeste razumevanje na koji način, u odnosu na vrednosno polje predmeta, postojeći profesionalni okviri i odluke, određuju šta u procesu konzervacije-restauracije podleže promenama, šta je prihvatljivi gubitak, a šta mora ostati „isto“. S druge strane, u oblasti preventivne konzervacije koja je usmerena na procenu i predlaganje odgovarajućih mera za čuvanje i korišćenje nasleđa, tokom budućih snimanja stanja primeniće se metodologija procene rizika, korišćenjem postojećih različitih istraživačkih alata poput Quick Scan, ABC skala procene itd. Cilj primene ove metodologije jeste analiza lokalnih muzejskih konteksta konzervacije nasleđa i potreba u  domenu upravljanja zbirkama. Rezultati istraživanja će biti korišćeni u cilju ostvarivanja dugoročnog cilja.

SLIKA 1 – Istraživačka matrica za analizu uloge vrednosti u konzervaciji

 

SLIKA 2 – Prikaz ciklusa određivanja vrednosti kulturnog nasleđa